Predstavnici UPFBiH učestvovali na konferencija Ka održivoj industriji tekstila, odjeće, kože i obuće u BiH

Konferencija "Ka održivoj industriji tekstila, odjeće, kože i obuće u Bosni i Hercegovini" održala se 25. i 26. oktobra u Sarajevu, u okviru projekta "EU4Business Recovery", koji finansiraju Europska unija i Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Njemačke, a zajednički realizuju Međunarodna organizacija rada, GIZ i UNDP. U sklopu konferencije održano je više panela, a na panelu "Nove inicijative Europske unije kao pokretači održivosti: nova tekstilna strategija, Direktiva o dužnoj pažnji (due diligence) za održivo poslovanje - mogućnosti i izazovi za BiH kao zemlju kandidata za EU" učestvovao je direktor UPFBiH Mario Nenadić, dok je sekretar Udruženja Mersiha Jusić učestvovala na panelu "Doprinos socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja socijalnom miru, produktivnosti i dostojanstvenom radu".

Na konferenciji je istaknuto da Međunarodna organizacija rada pruža podršku malim i srednjim preduzećima u okviru proizvodnje tekstila, odjeće, kože i obuće, s ciljem osiguranja kontinuiteta poslovanja i povećanja njihove otpornosti kroz integrisan paket podrške.

Šefica Sekcije operacija za ekonomski razvoj, prirodne resurse i infrastrukturu uime Delegaciji EU Antonella Di Sandri naglašava da europske integracije nisu vezane samo za ključne prioritete i usklađivanje zakona, već i za mnoge ljude u BiH koji svojim radom približavaju ovu zemlju Evropskoj uniji.

"Investicijom od 13,7 miliona eura dali smo podršku za najmanje 150 kompanija i očuvanju hiljadu radnih mjesta, kao i kreiranju stotinu novih. Jedan od ključnih sektora gdje BiH ima dugu tradiciju kreativnosti je tekstilna industrija. Europska unija je pružila finansijsku i tehničku podršku za 29 tekstilnih kompanija u BiH, a 70 posto izvoza bh. tekstilne industrije ide u zemlje EU i to je fantastično", kazala je Di Sandri.

Napominje da BiH kao kandidat za članstvo u EU mora zadovoljiti standarde vezano za cirkularnost, odnosno da mora produžiti životni ciklus proizvoda, te postarati se da obezbijedi dobre uslove za radnike u ovom sektoru.

Viša stručnjakinja za zapošljavanje u Međunarodnoj organizaciji rada Daniela Zampini ističe da se ne može govoriti o konkurentnosti i produktivnosti, bez da se govori o pravima radnika.

"Industrijska pravila su se vratila i tu su da ostanu. Govorit ćemo o različitim problemima koji pogađaju ovaj sektor, kao što su problemi nedostatka radnika i kvalifikovanih ranika, cirkularnosti, usklađenosti sa EU pravilima, itd. U našoj organizaciji jedini način da o ovome razgovaramo je zajedno za poslodavcima, radnicima i predstavnicima relevantnih institucija, u istoj prostoriji. Samo kroz ovakvu vrstu saradnje i dijaloga možemo obezbijediti bolju produktivnost i konkurentnost, a u isto vrijeme bolje uslove za radnike", kazala je Zampini.

Predstavnica Europskog sindikata industrije Elspeth Hathaway napominje da je nakon pandemije koronavirusa sektor tekstila u BiH prošao kroz velike probleme. Kako je kazala, učesnici konferencije će govoriti o rješavanju tih problema i obnavljanju ovog sektora u BiH.

"Govorit ćemo i o digitalizaciji i uvođenju zelenih politika, kako bi izgradili održivu budućnost za ovaj sektor i njegove radnike. Za nas u sindikatima održivost mora biti dobra za radnike i planetu. Zbog toga ćemo govoriti o EU letgislativi. EU strategija za tekstil će imati veliki utjecaj na industriju i radnike u BiH. Znamo da sektor moramo transforisati kako bi postao održiviji, digitalniji i zeleniji", objasnila je Hathaway i dodala da je ovo velika prilika za tekstilnu industriju u BiH i njene radnike.

Na panel diskusijama učesnici su se upoznali sa aktuelnim stanjem, izazovima i mogućnostima za uspješnu tranziciju i pronalaženje rješenja korisnih za sve sudionike, te sa ulogom obrazovanja i obuke za osiguravanje kvalifikovane radne snage.

Prema podacima iz "Izvještaja o izraženim potrebama u industriji tekstila, odjeće, kože i obuće u BiH" ta industrija je tokom 2022. godine imala 459 aktivnih preduzeća i oko 33.700 radnika, od čega 20.000 u FBiH i 13.700 u RS.